Uoči 6. maja izvode se obredi kojima se “prizivaju” novac i zdravlje, ali i teraju veštice i demoni
Đurđevdan, koji se slavi 6. maja, jedan je od najvećih svetkovina u Srbiji. Postoji običaj da se tog dana žrtvuje jagnje koje se, uz niz magijskih rituala, namenjuju Svetom Đorđu. Takođe, krvlju koja se tom prilikom prikupljala nekada su se iscrtavali krstići na čelu, obrazima, bradi i grudima ukućana, pa su se potom spirali “nenačetom” vodom sa izvora.
Verovalo se da ovaj ritual ima neverovatnu zaštitnu moć i da cele godine štiti od vradžbina i uroka. Veoma je važan prvi petak pred Đurđevdan (Vlasi taj dan zovu Vinjera bujedzilor ili Biljni petak), kada se izvodi obred prikupljanja prvih prolećnih plodova i cveća, od kojeg devojke pletu vence, poznate kao bujeci. Pre zore, po rosi, odlaze u prirodu, umivaju se na izvoru, a potom beru biljke i korenje koji se kasnije tokom godine koriste za lečenje i spravljanje magijskih napitaka i afrodizijaka.
Kukurek za blagostanje
Čudesnu moć, po verovanju, ima stručak kukureka ubran na Biljni petak, ali na mesto odakle je iščupan obavezno treba staviti parče hleba. Venac od tog kukureka nekada se stavljao ovcama oko vrata, ali se danas praktikuje presovanje u poslovnim knjigama, udžbenicima, pod tastaturom, odnosno ispod svakog predmeta koji pomaže u sticanju materijalnog bogatstva.
Tokom večeri, treba ponovo otići na mesto gde je ubrana ova čudesna biljka, zapaliti vatru i čekati ponoć. Tada se, tvrde oni koji su tome prisustvovali, na nebu pojavi kratka blješteća svetlost koja svakoga ko je vidi ubrzo učini bogatim. Slično verovanje i danas postoji po selima jugoistočne Srbije. Tamo se uveče na Biljni petak, na svetim mestima, na raskrsnicama, uz pećine ili reku, okupljaju devojke i mladići, a kasnije i ostali seljani. Tako počinje kolektivni ritual za zdravlje i plodnost koji se završava smehom, igrom i pesmom.
Ritualno umivanje skida uroke
Đurđevdan je idealan za izvođenje rituala kojima se skidaju čini, tera crna magije i otklanjaju uroci nabačeni tokom prethodnih pet meseci. U tu svrhu najčešće se izvodi “ritualno umivanje”: oko posude u kojoj se farbalo prvo uskršnje jaje (crveno, naravno), obmotaju se stručci kukureka, omana i ljošćana, a potom se u nju naspe voda i ostavi da prenoći na kućnom pragu ili pored neke biljke, tako da se zorom u nju slije i rosa.
Tom vodom se na Đurđevdan umivaju svi ukućani da bi sa sebe skinuli čini, uz misao da dobro pobeđuje zlo. Takođe, uoči slave, ispred kuće treba ostaviti dva-tri stručka omana, pa ih, kad se narose, uneti u sobu i okačiti da se suše. Osušena biljka kasnije se koristi prilikom izvođenja raznih ljubavnih rituala, a veruje se i da čudesnu moć ima i bosiljak koji je u noći pred Đurđevdan pokupio rosu.
(Odlomak iz knjige “MAGIJSKI KALENDAR ZA SREĆNE DANE” Jasne Jojić)
