Svake prve martovske subote Vlahinje se “ulaguju” malim štetočinama jer veruju da će tako u život uneti čistoću i red, ali i oterati zle sile koje zaposedaju ove glodare
Mnogi žitelji Timočke krajine svake godine proslavljaju prvu martovsku subotu koju popularno nazivaju i “mišja subota”. Tog dana izvode se obredi sa “prljavom” životinjicom čiji je cilj da se u život unesu čistoća i red.
Iako se baš i ne mogu ubrojati u božanstva u čiju će se čast priređivati obredi, Vlahinje smatraju da se “zlim demonima treba ulagivati”, posebno onima koji deluju kroz miševe i pacove. Oni donose mnoge zaraze i bolesti, a čovek im, koliko god pametovao, ne može baš ništa.
Vračare su i danas uverene da je miševima, kojima često ni mačke nisu u stanju da naude, moguće doskočiti jedino magijom. U starim etnografskim spisima pominje se da su se ljudi u istočnoj Srbiji, radi zaštite od demona, često “kumili” sa ovim glodarima.
Osveštavanje zagađenih namirnica
Ljudi su od davnina znali ono što je i savremena medicina potvrdila – da su miševi prenosioci raznih bolesti, pa su ih nazivali i “poganci”. Kada bi to stvorenje slučajno upalo u bure sa kiselim kupusom ili bakrač sa sirom, zvali bi popa da molitvom osvešta namirnice. Sveštenik je morao pre drugih da okusi “opoganjenu” hranu da bi dokazao da je zaista očišćena.
Naš najstariji etnolog Tihomir Đorđević zapisao je: “U Kučajni se misli da se kumstvom sa životinjama može obezbediti i da zmija ne ujeda, da vuk ne kolje stoku, da lisica ne kvari haljine… Mnogi kažu: ‘okumio sam se sa lijom, vukom, mišem, pa ih ne ubijam, nego im posvećujem rituale’”.
Dani kada ne valja ništa započinjati
Vlasi i Srbi iz Timočke krajine nastavili su da održavaju tradiciju svojih predaka. Kao najbolje dane da se otarase svih pogani i prljavštine i u život unesu red i čistoću, odabrali su sve subote, od prve martovske, ili one uoči Belih poklada, preko Belog posta, odnosno šestu subotu pre Uskrsa, pa sve do Mitrovdana.
Taj poslednji dan zovu još i “zaklopiti” ili Mišolovdan. Najvažnije je da se tih dana ništa važno ne započinje, jer se veruje da će sve to miševi, zapravo demoni koji se kriju u njihovim telima, sigurno upropastiti.
Jedino što se ne sme propustiti jeste da se tog dana sakupi mišji izmet, jer on nije pogan, već se naprotiv, prema zapisima naših etnologa, smatra neverovatno moćnim. Još uvek se u narodu održao i običaj da se detetov mlečni zub baca na tavan i izgovara: “Mišu, mišu, evo tebi zub koštani, a ti meni daj gvozdeni”.
Odlomak iz knjige KALENDAR ZA SREĆNE DANE Jasne Jojić
