Koncept ideje o „višim“ i „nižim“ rasama potekle su od Helene Blavacke, okultistkinje i osnivačice Teozofskog društva. Ovo društvo zalagalo se za oživljavanje drevne mudrosti koju Blavacka izdiže iznad svih svetskih religija
Neposredno pred svoju smrt, jedan od osnivača Nacionalsocijalističke partije u Nemačkoj – Ditrih Ekart (Dietrich Eckart) – priznao je bliskim saradnicima da je on taj koji je uputio Hitlera u “Tajnu doktrinu”, istu onu koja se odnosi na poreklo, razvoj i superiornost arijevske rase! Ali nije ni Ekart bio taj koji je stvorio koncept ideje o „višim“ i „nižim“ rasama. Mnogo pre njih, temelje takve ideologije postavili su Helena Petrovna Blavacka (Helena Petrovna Blavatsky) i Lanc fon Lebenfels (Lanz von Liebenfels).
Drevna mudrost
Helena Blavacki bila je okultistkinja, medij, pisac i osnivač Teozofskog društva. Rođena je u plemićkoj porodici, u rusko-nemačkom gradu Ekaterinoslavu. U životu je mnogo putovala, a na jednom od putovanja naišla je na grupu sledbenika duhovnog učenja po imenu “Gospodari drevne mudrosti”. Oni su je poslali na Tibet, gde su su je obučili da razvije svoje psihičke moći.
Blavacka je celog života bila blisko povezama s okultnim doktrinama hermetizma i neoplatonizma, a teozofiju opisuje kao “sintezu nauke, religije i filozofije”, smatrajući je ključnom za oživljavanje drevne mudrosti koju izdiže iznad svih svetskih religija. Objavila je više dela, a najznačajnijim se smatra „Tajna doktrina“.
Globalna vera
Po konceptu koji zastupa Blavacka, postojala je “filizofija drevne mudrosti”, svojevremeno zastupljena širom sveta, a poznata i grčkim filozofima, uključujući i Platona. Tvrdila je da su se sve svetske religije razvile iz ove globalne filozofije, koja će, pošto se oživi, dominirati nad svim poznatim svetskim religijama.
Blavacka je svoje ideje iznosila u brojnim člancima i knjigama, a ključnim delom smatra se „Tajno učenje – sinteza nauke, religije i filozofije“. Knjiga je objavljena u dva toma – „Kosmogeneza“ i „Antropologija”, i za kratko vreme postala vrlo popularna zbog interesovanja za ezoterične i okultne ideje tog vremena, ali i tvrdnji Blavacke da njen koncept pomiruje drevnu mudrost sa savremenom naukom. Sama je isticala da su joj sadržaj knjige prenela duhovna bića koja su zadržala znanje o duhovnoj istoriji čovečanstva.
Korenske rase
U prvom delu knjige („Kosmogeneza“) – Helena se bavim poreklom i evolucijom svemira, konceptom njegovog cikličnog razvoja i glavnim postulatima kosmogonije. Za razliku od izrazito filozofskog koncepta u prvom delu, drugi tom („Antropologija“) ima mnogo konkretniju formu. U njemu autorka objašnjava poreklo čovečanstva na osnovu koncepta tzv. korenskih rasa, koje su, kako tvrdi, stare više miliona godina, a koje su s vremenom evoluirale.
Prva od njih bila je eterična rasa, koju su činila bestelesna astralna bića. Drugu su činili Hiperborejci, koji su imali fizička tela, a prvi ljudi (kakve danas znamo) bili su Lemurijanci. Četvrtu “korensku rasu” i naredni stepen razvoja činili su Atlantiđani. Peta rasa, od koje potičemo svi mi jeste arijevska.
Kad su u pitanju ove teze, Blavacka konstatuje da se „stvarna linija evolucije razlikuje od Darvinove“, te da su, „uostalom, ova dva Sistema nepomirljiva“. Ona podseća na to da okultizam odbacuje ideju o tome da je priroda stvorila čoveka od majmuna, ili nekog pretka zajedničkog oboma.
Poluživotinjska bića
Objašnjenje za nastanak „nižih“ rasa Blavacka nalazi u ukrštanju „čistih“ rasa s „poluživotinjskim stvorenjima“. “Jedini takvi ostaci poznati etnologiji jesu Tasmanijci, deo žitelja Australije, i jedno planinsko pleme u Kini, muškarci i žene u celosti prekriveni dlakom. Oni su bili poslednji direkni potomci poluživotinjskih bića Lemurije.
„Postoji, međutim, mnogo mešovitih Lemuroatlantiđana, ljudi koji su nastali ukrštanjem s poluljudskim vrstama, na primer, stanovnici Bornea ili Vedasi s Cejlona, većina preostalih Australijanaca, Bušmani, Crnci, žitelji Andamanskih ostrva itd.”
Prema „Tajnoj doktrini“, najniži primerci čovečanstva (divljaci „ograničenog uma”, ostrvljani Južnog pacifika, Afrikanci, Australijanci) nemaju karmu na kojoj treba da rade od trenutka kad su rođeni kao ljudi, za razliku od od „viših, inteligientnijih vrsta“, koje je imaju.
Elektron bogova
Ovakve ideje, posebno one koje se tiču „korenskih rasa“, smatraju se ključnim za razvoj ariozofije, nastale krajem 19. i početkom 20. veka u centralnoj Nemačkoj i Austriji. Njenim začetnicima smatraju se Gido fon List i Lanc fon Lebenfels.
Lanc fon Lebenfels, austrijski politički i rasni teoretičar, glorifikovao je arijevske rase, govoreći da su to božanski ljudi (“ljudi od Boga”). Druge rase su se, po mišljenju Liebenfelsa, razvile tokom biološke evolucije životinja. Na taj način je Lebenfels objasnio tzv. rasni pad usled međusobnog seksualnog opštenja.
U začecima ovog „pada“, arijevska rasa uključila se u rasno mešanje, gubeći time svoje božanske moći („elektron bogova“, uključujući i paranormalne sposobnosti, poput telepatije i vidovitosti). Zbog rasnog mešanja, ove sposobnosti zadržale su se tek kod malobrojnih potomaka Arijevaca. Stoga se Lebenfels bavio pitanjem kako vratiti originalnu čistoću arijevske rase.
Odabrane ideje
Od svog osnivanja, putem doktrinarne asimilaciju ili divergencije, teozofija je na različite načine dala podstrek razvoju drugih mističnih, filozofskih i političkih pokreta – uključujući i Nacionalsocijalistički pokret.
I mada teoretičari i fizlozofi nacionalsocijalizma nisu prihvatili sva učenja „Tajne doktrine“, ona su ostavila snažan utisak na njihova razmišljanja. Svakako da su najsnažniji utisak na njih ostavile ideje koje se bave razvojem “korenskih rasa“ i njihove pozicije u rasnoj hijerarhiji, to jest uzvišena pozicija nordijskoarijevske rase. Pored toga, zdušno je prigrljena i ideja
da će arijevske rase u nekom trenutku u budućnosti postati dominantne, dok će ostale, niže rase propasti (nestati).
