S obzirom na to da je svadba prelomni događaj u životu, verovalo se da tada crnomagijaši vrebaju mladence kako bi im brak učinile neplodnim, što bi dovelo do gašenja loze.
Rečnici fraza svih naroda u svetu obiluju kletvama – izrekama kojima se nekome želi zlo. Pa, iako su neke kletve danas, poput psovki, postale deo svakodnevice, ili ih ljudi retko izgovaraju glasno, neke od njih se još uvek upotrebljavaju u magijskim ritualima, kao basme! I to veoma jake, jer su kletve reči stotinama godina “punjene” negativnim vibracijama. One su zbog toga, nažalost, i te kako delotvorne i opasne.
Četiri jahača Apokalipse
Tako je crna magija sa simbolikom brojeva, poznata od davnina i uvek je ista. Onaj ko je baca, osmisli kletvu i u zavisnosti od toga šta njome želi da postignek, ponavlja je određeni broj puta, i to tokom određenog broja dana ili nedelja. Takva kletva pogađa žrtvu sitnijim malerima ili strašnim tragedijima, u zavisnosti za šta je i kako bačena. I retko ko bi se dosetio da su to čini.
Na sreću, pažljivim praćenjem dešavanja u svom životu, čovek ipak može uvideti šta mu se dešava i ukoliko posumnja na kletve bačene brojevima, treba da potraži pomoć profesionalca.
Najređe i najslabije kletve bacaju se 13 puta, jer vračare znaju da većina veruje da je taj broj malerozan.
Kletva se najčešće baca četiri puta, čime se zahteva finansijska propast porodice. Prvo zato što je četvrta kuća Zodijaka, kuća porodice i karme. A potom i jer se broj četiri smatra kosmički važnim – svet ima četiri strane, četiri godišnjih doba, četiri “kraka” ima čovek… Zato se, dakle, veruje da će se izgovorena zla ostvariti posle četvorodnevnog ili četvoronedeljnog proklinjanja.
Nije retkost da se vračare prenemažu i da drugima žele zlo nekom bajalicom u kojoj se tuže na sopstvenu nesreću i obraćaju se četvorici jevanđelista Marku, Luki, Mateji i Jovanu, pozivajući se na njihova četiri jevanđelja, ili na četiri jahača Apokalipse… To onda obično rade kletvama bačenim nad klasičnim ili kukastim krstom.
PROČITAJTE I… Kako da znate da vam je neko nabacio zle čini?
Kriznih 40 dana
Najstrašnije kletve su one koje se neprekidno bacaju 40 dana. Magovi koji se njima služe veoma su istrajni, “čine” svakodnevno bez prestanka pozivajući se na cikluse događanja u koje mnogi veruju.
Kad se dohvate broja 40, uništavaju žrtvinu svest u potpunosti, želeći da od nje načine zombija kojim će zauvek manipulisati, deleći joj kasnije prijateljske savete. Oni vračaju 40 dana baš kao što se po tradiciji (i u hinduizmu i u hrišćanstvu) posti da bi se dostigla čistota tela i duše, iskušenja i usavršavanja. Uvek se pri tom pozivaju na činjenicu da je i 40 dana i noći trajao Veliki potop.
Važno im je i to što je Isus 40 dana proveo u pustinji, gde ga je đavo provocirao. Po Starom zavetu, Mojsije je na Sinajskoj gori ostao 40 dana. Četrdeset godina su Izrailjci lutali pustinjom u vreme ropstva pod Filistejcima.
Nekad se za ovim brojem povode i jer se četrdesetog dana od vaskrsenja Hristos vazneo na nebo (Spasovdan), ili zato što po budističkom verovanju put smrti za dušu pokojnika traje 40 dana.
PROČITAJTE I… Činima protiv neplodnosti
“Seme mu se zatrlo”
U većini naroda, kad se neko nekome jako zamerio, pa se to neprijateljstvo prenosilo s kolena na koleno, kletva se bacala za neplodnost.
Istu istoriju mentaliteta, ima i ovo podneblje. Srpski jezik obiluje frazama na ovu temu i mnogi sociolozi i psiholozi beležili su ih i razmatrali. EtnologXGordana Živković u svom radu “Predanja o narodnom lečenju neplodnosti kod žena” samo je na terenu istočne Srbije prikupila na desetine kletvi kojima se sugeriše želja da neko nema naslednike.
“Seme mu se zatrlo”, “Slavska sveća ti se ugasila”, “Sve ti pusto ostalo”, “Nemao od srca poroda”, “Ognjište ti pusto ostalo”, “Ne imao roda ni poroda”, “Kuća ti pusta ostala”, “Dabogda svoje dete ne video”, “Kad nema dece, nema ni sreće”… Ove kletve su mali deo rada Gordane éivković.
Ona piše i da je prikupljajući ove kletve razgovarala sa ljudima koji su čak od pet do 17 godina bili u brakovima bez dece. Njeni sagovornici, uglavnom žene, bili su čvrsto uvereni da je neplodnost posledica magije.
“Njihova verovanja predstavljaju sintezu magijsko-religioznih shvatanja i empirijskog iskustva, u okviru kojih se neplodnost žena smatrala izazvanom različitim postupcima imitativne ili prenosne magije”, piše ona.
Ostatak teksta naći ćete u magazinu Zona Magija
STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net
