Naučnici u nekadašnjem Sovjetskom Savezu došli do revolucionarnih zaključaka o energetskim moćima ljudskog uma koje su dotad bile nepoznate ostatku sveta
Začetnikom proučavanja u oblasti parapsihologije smatra se psiholog Leonid L. Vasiljev, koji je prve eksperimente sproveo 1923. godine. Narednih godina rastao je broj naučnih studija, a osnivan je i čitav niz institucija koje su se bavile ovom problematikom. Kako su se u ova istraživanja (mnoga su se tajno odvijala pod strogim nadzorom KGB) ulagala pozamašna finansijska sredstva, počelo se spekulisati o tome da će se ona iskoristiti u svrhu uspostavljanja kontrole nad zapadnim neprijateljima.
Parapsihološka istraživanja u Rusiji prešla su dug put, koji je vodio preko skandala, incidenata i afera. Ipak, uprkos svemu, ona nisu obustavljena do današnjih dana, te neprestano iznedruju nova otkrića i zaključke bazirane na saznanjima iz biofizike, psihologije, psihofizike, neuropsihologije i sl.
Tot incident
Godine 1977, Robert Tot, dopisnik američkog lista „Los Anđeles tajms“, uhapšen je i priveden u Moskvi pod veoma čudnim okolnostima. Naime, nakon što mu je Valeri Petukhov, šef Laboratorije za biofiziku na Državnom institutu za medicinska i biološka istraživanja, predao izvesnu tajnu dokumentaciju, Tota su presrela petorica civilno obučenih muškaraca, uvela ga u automobil i odvezla u nepoznatom pravcu. Nekoliko dana držan je u pritvoru, a za to vreme naizmenično su ga ispitivali policijski inspektori i zvaničnici KGB-a. Dokumenta koja mu je Petukhov predao oduzeta su mu i predata na stručnu ekspertizu. Nakon detaljne analize, konstatovano je da papiri sadrže informacije o istraživanjima iz oblasti parapsihologije koja bi mogla izazvati burne reakcije ukoliko ih šira javnost dokopa. Predmet Petukhovih istraživanja bila je živa ćelija koja pri deobi emituje određene čestice – nosioce informacija koje bi mogle objasniti telepatiju i slične parapsihološke pojave.
Posle određenog vremena, Totu je dozvoljeno da se vrati u SAD, ali je moskovski incident, dospevši u štampu, dugo je bio predmet polemika.
Departman 8
U Sovjetskom Savezu samo su neka parapsihološka proučavanja bila dostupna široj javnosti. Velika većina njih odvijala se tajno, u udaljenim oblastima zapadnog Sibira, blizu Novosibirska, u centru Akademgorodok (Naučni grad).
Eksperimenti su se odvijali u misterioznom Departmanu 8, gde su naučnici pokušavali da prodru u prirodu psi čestica, bez kojih nije moguć proces telepatije ni biokomunikacije. Učesnici eksperimenta većinom su bili tibetanski sveštenici ili sibirski šamani, koje je KGB odabrao zbog njihovih neverovatnih mentalnih sposobnosti.
U ovom depatmanu sproveden je i niz eksperimenata s ciljem da se objasni priroda i funkcija biofotona. Naime, dok su fotoni najmanje čestice svetlosti, biofotoni su vrsta fotona koje isijavaju ljudske ćelije. Tri sovjetska naučnika ispitivala su ovaj fenomen. U jednom eksperimentu korišćene su dve vrste ćelija – zaražene virusom i one zdrave. Ćelije su smeštene jedne do drugih, pa je proučavano njihovo ponašanje u uslovima kad su razdvojene preprekom. Kad je izmeđe njih bio postavljen kvarc (koji dopušta prodor UV zraka), zdrave ćelije brzo bi napao virus. To se pak nije desilo u slučaju običnog stakla, kroz koje UV zraci ne mogu prodreti. Ovo je samo potvrdilo ranija istraživanja, prema kojima žive ćelije mogu komunicirati na daljinu ako nisu podstaknute nekim hemijskim katalizatorom.
Departman 8 zatvoren je 1969. godine, a mnoga istraživanja i danas su ostala skrivena od očiju javnosti.
Savremeni pristupi
Nakon raspada Sovjetskog Saveza, obavljeno je još nekoliko interesantnih istraživanja. Zanimljivi su, recimo, eksperimenti Sergeja Speranskog, toksikologa iz Instituta za higijenu u Novosibirsku. Njegova proučavanja potvrđuju postojanje „morfogenetskih polja“, kako je jednom prilikom konstatovao kontroverzni britanski biolog Rupert Šeldrejk. U tom eksperimentu, jedna skupina miševa odgajanih u zajednici razdvojena je u dve grupe. Miševi iz prve grupe hranjeni su uobičajeno, dok je druga grupa izgladnjivana. Nakon određenog vremena, iz nepoznatih razloga, prva grupa miševa počela je da jede više nego obično. Sve to bilo je dokaz da između životinja postoji telepatska veza. Eksperiment je dokazao ranije iznete pretpostavke o postojanju određene nevidljive komunikacijske veze, zajedničke svim živim bićima.
Revolucionarni novi pristupi
Na samom početku parapsiholoških istraživanja, naročito pod uticajem Leonida Vasiljeva, isticano je da ovaj fenomen treba tretirati isključivo iz fiziološkog ugla. S vremenom su pak izmišljeni novi pristupi, od kojih su mnogi povezani s azijskim religioznim konceptima. Vodeći ruski parapsiholog Aleksandar Dubrov, glavni predstavnik modernih parapsiholoških proučavanja, kaže da je ona više fizički nego biološki i neuropsihiloški proces. Najviše od svega, parapsihologija jeste kvantnomehanički proces. Osim toga, savremeni pristupi ističu da je neophodno uzeti u obzir i fizičku i psihofizič
ku stranu izmenjenih stanja svesti, jer je bez toga nemoguće u potpunosti razumeti suštinu ovog fenomena.
Hipnotička telepatija
Prema govorkanjima iza kulisa, parapsihološka istraživanja u Sovjetskom Savezu podstaknuta su izvesnim člankom francuskog lista „Constellation“, objavljenim 1959. godine a naslovljenim „Transfer misli – ratno oružje“. Tema ovog članka bili su eksperimenti američke vojske u oblasti hipnotičke telepetije. Naime, u jednom od njih, učesnici eksperimenta bili su smešteni u podmornicu „Nautilus“, pa su im s kopna telepatski poslate informacije, koje su oni uspešno primili.
Amerika je negirala ove navode, ali su Sovjeti, skeptični u pogledu istinitosti tih tvrdnji, odlučili da prodube svoja istraživanja. Prema drugim mišljenjima, afera „Nautilus“ deo je orkestrirane američke zavere, dezinformacija čiji je cilj da se neprijatelj podstakne da ulaže novac i druga sredstva u uzaludna proučavanja
Projekat „Detlić“
Jedan od najreprezentativnijih masovnih eksperimenata kontrole uma jeste projekat „Detlić“. Služeći se ogromnim transmiterima, Sovjeti su usmeravali signale izuzetno niskih frekvencija prema Zapadu, s namerom da utiču na nervne strukture njegovih stanovnika. Govorkalo se da je KGB kopirao moždane frekvencije patoloških kriminalaca, mentalnih bolesnika, klinički depresivnih osoba, psihopata. Ovaj projekat je, prema navodima, trajao od ranih osamdesetih do raspada Sovjetskog Saveza.
