Talisman Abraksasa poseduje jake magične moći koje štite od sila tame. Ukoliko želite da se rešite neke neprijatnosti, pomoći će vam jedna čarobna reč
Gnosticizam je sinkretički verski pokret koji se razvijao u ranim vekovima hrišćanstva. Grčka reč „gnosis“ znači znanje, ali ezoterijsko, čiji je cilj unutrašnja samospoznaja boga. Osnovna ideja gnosticizma da čovek dolazi do samospoznaje i povezivanja s Bogom bez posrednika, odnosno sveštenstva, bila je kontradiktorna hrišćanstvu.
Kada je u 4. veku hrišćanstvo postalo zvanična religija, gnostici su proglašeni jereticima, zbog čega su morali da se povuku i deluju tajno. Njihovo okultno učenje nije zaboravljeno, a mnogi rituali postali su dostupni i običnom narodu. Još u detinjstvu, u crtaćima i ekranizovanim bajkama imali smo prilike da vidimo kako čarobnjak maše štapićem i uzvikuje „abrakadabra“ dok izvodi čaroliju.
Ovu reč holivudske filmadžije uzele su iz gnostičkih tekstova. Ona u sebi skriva ime jednog mitskog bića, vrhovnog gnostičkog božanstva. Njegov simbol i danas koriste mnogi magovi jer je reč o moćnoj magičnoj alatki – pomoću njega mogu se prizvati moćne sile protiv svakog zla, one kojima se čak i đavolji uticaj može neutralisati.
Božansko stvorenje
Latinska reč „abraksas“ nosi u sebi mistično značenje, a pretpostavlja se da je izvedena iz reči „abrakadabra“. Abraksas predstavlja Svevišnjeg, božansko stvorenje koje utelovljuje dobro i zlo, i njegovu apsolutnu “solarnu” moć. U gnostičkoj kosmologiji, slova njegovog imena predstavljaju sedam planeta: Sunce, Mesec, Merkur, Veneru, Mars, Jupiter. One takođe simbolizuju sedam stvaralačkih moći, odnosno planetarnih anđela. Numerološka vrednost njegovog imena po gnostičkom sistemu predstavlja broj 365, koji je za njih bio od izuzetnog značaja – po obrascu tetragrama, ovaj naziv služio je za označavanje najvišeg božanstva.
Abraksas se prikazuje u vidu tela muškarca s glavom petla, koja upućuje na oprez; u levoj ruci drži bič a u desnoj štit, simbol mudrosti; umesto nogu, ima dve zmije, koje simbolišu znanje i instinkte. Ova slika pri pravilnoj upotrebi ima ogromnu moć – može da odagna i najjaču negativnu energiju na mentalnom i na fizičkom nivou. Pošto je reč o gnostičkom simbolu čije su sile bipolarne (dobre i loše), amajliju ne treba stalno nositi sa sobom jer tada možemo osetiti dvojaku snagu ovog znaka. Abraksas se koristi samo da veže i neutrališe zlo i oslobodi nas negativnosti koja nam preti ili nas je već napala.
Kako se pravi amajlija
Ova zaštitna amajlija pravi se tako što se na dva lista papira nacrta Abraksas i ispišu simboli kao što je naznačeno na fotografiji. Iseći karton, pa sa obe stane nalepiti ispisane papiriće.
Kao zaštita, ovaj talisman treba da stoji blizu osobe od čije negativne energije strepimo. Budući da je to u većini slučajeva neizvodljivo, postoji i alternativa: simbole ispisati četkicom namočenom u mleko, na primer, na knjizi koju poklonite osobi od koje strepite. Iako neće biti vidljivi okom, oni neće izgubiti na snazi. Postoji još jedno rešenje: napraviti krstić od kartona, na posebnom papiriću nacrtati Abraksasa, pa ga zalepiti na donji deo krsta.
Preko simbola nalepiti neki delić sopstvene odeće (končić, etiketa). Ova amajlija funkcioniše tako što u blizini nepoželjne osobe tekstil upija svu negativnu energiju koju nam je ona uputila. Energiju sa tekstila Abraksas uzemljuje i na taj način je poništava. Potom se amajlija uzme u ruku i pomisli na to kako nas je oslobodila od negativne energije. Amajliju treba odneti na neku raskrsnicu i baciti je ne osvrćući se, ili – još bolje – u jarak, jer onda ne postoji opasnost da je neko nagazi. Tad možemo biti mirni i znati da smo se oslobodili negativnosti.
Čarobna reč
Ovaj hebrejski izraz potiče od reči „Abbada kedabra“, što znači „Nestani kao ova slova“.
Najbolji način upotrebe jeste da ga nacrtamo kao na slici, a pored njega još jedan trougao vrhom okrenut nadole, u koji ćemo upisati ono čega želimo da se oslobodimo.
To može biti spoljašnji problem, na primer, nesuglasica s nekim, teret koji osećamo, ali i neka naša nepoželjna osobina, loša navika, depresija, nervoza i slično.
Uzmemo zatim reč koja odgovara problemu (u ovom slučaju, depresija) i upišemo je u gornji deo praznog trougla. U sledećem redu izostavimo poslednje slovo, u narednom pretposlednje, dok nam na kraju ne preostane samo jedno.
Naredni korak je iščitavanje izraza, prvo abrakadabra, zatim abrakadabr, i tako do kraja. Potom zatvorimo oči, koncentrišemo se na problem (depresiju) i kažemo u sebi da se ovim činom oslobađamo od njega. Nakon toga otvaramo oči i polako, od gore prema dole – poželjno je glasno – počinjemo čitati. Osetimo kako se nestajanjem poslednjeg slova smanjuje naš problem. Sada naglas izgovaramo reč abrakadabra tako da se delovi „bra“ čuju pojačano, u stilu: „a-bra-kada-bra“. Postupak treba ponoviti još dva puta.
Tada uzimamo papir, stisnemo ga, zahvalimo se – magičnim silama, bogu, energijama koje su pomogle da ovaj problem nestane – zgužvamo ga i zapalimo. Bitno je zapaliti ga šibicom a ne upaljačem, i ne gasiti ga duvanjem, već samo otresanjem rukom. To je znak zahvalnosti božanskim snagama. Papir ostavimo u vatrostalnu posudu dok skroz ne izgori. Ako se ugasi, ponovo ga zapalimo šibicom, koliko god puta da je potrebno. Na kraju prospemo pepeo, očistimo posudu i dobro operemo ruke.
Na koji način deluje?
Ovim činom smo pokrenuli energije na višim, spiritualnim nivoima, i delovanje odmah počinje, mada postoji mogućnost da to još ne osećamo fizički. U periodu od najviše nekoliko meseci trebalo bi da uočimo pozitivne promene, a nije isključeno da će nas ka uspehu voditi borba ili izvesna negativna dešavanja.
U nekim slučajevima, situacija se, kratkotrajno, može učiniti još gorom nego ranije, ali je to često neophodno kod dugotrajnih problema, duboko u čoveku, gde je cela aura uprljana. Ovo možemo uporediti s pranjem prljavog posuđa. Ako smo jeli voće iz tanjira, brzo ćemo ga oprati – što znači da se mali problemi brzo rešavaju. Ako uprljamo tanjir masnom hranom, neophodan će nam biti malo veći trud – problemi srednje težine zahtevaju malo više ulaganja, no put je otvoren, čišćenje je počelo i treba ga završiti.
Međutim, ako imamo tepsiju ili šerpu u kojoj je hrana zagorela i ona stoji duže vreme, pogled na to nije prijatan. Ali kad u nju stavimo malo vode i deterdženta, čišćenje počinje. To predstavlja čin ovog rituala; znači, pružili smo neophodna sredstva. Tako deluje magija: nekad poput čarobnog štapića, samo zamahnemo rukom i sreća postaje dostižna, a ponekad iziskuje mnogo učenja, energije i zalaganja. Međutim, bez magije, mnogi ozbiljni problemi ne bi se mogli rešiti.
