Bolešljiv od malena, sada već čovek u godinama, Branko Mirković je preživeo dvanaest operacija a čak tri puta išao je „Bogu na ispovest”
Jedne noći, čuo je glas koji mu je rekao da on nije za život u civilizaciji, posle čega je spakovao samo najnužnije stvari i nastanio se na Ravnoj gori
Branko Mirković već skoro dve decenije živi na Ravnoj gori. Jedan je od retkih stanovnika ove planine. Skućio se u jednom vajtu, koji mu je, kako kaže, sasvim dovoljan. Ovde je, pošto se povukao iz civilizacije ozdravio, i kako tvrdi više mu ništa ne treba. Divljina ga je naučila mnogo čemu, između ostalog, da se druži i razgovara sa životonjima.
„ Ne nameravam da se vratim u grad. Nekada siđem do prodavnice, udaljene desetak kilometara, ali, retko. Ljudi dolaze i prolaze planinom, no, kad padne mrak, svi odu – ostajem sam. U stvari, imam životinje sa kojima mogu da se ispričam.”
Bolešljiv od detinjstva
Branko je rodom iz Čačka, pamti da je još od detinjstva zbog raznih bolesti posećivao bolnice.
„ Bolujem od malena. Imao sam tegobe sa glavom, plućima, želucom. Sve me bolelo, pritiskalo. Stalno sam imao neke vrtoglavice i mučnine. Sa desetak godina prvi put sam operisan – slepo crevo. Reklo bi se rutinska stvar, međutim, umesto da se oporavim posle operacije, zdravlje mi se iskomplikovalo…
…
NASTAVAK U NOVOM BROJU MAGIČNE ZONE
