Kao u priči o Tutankamonu, po otvaranju grobnice ovog srednjovekovnog poljskog vladara umrlo je četvoro ljudi, a u narednim godinama još desetak osoba koje su učestvovale u projektu
Godine 1923, kad je Britanac Hauard Karter otkrio Tutankamonovu grobnicu, a ljudi koji su bili s njim potom počeli ubrzano obolevati i umirati – mnogi su tvrdili da je u pitanju faraonovo prokletstvo! Istini za volju, bilo je razloga za takvo razmišljanje. Iznad samog sarkofaga u grobnici staroj više vekova stajalo je upozorenje: “Smrt će snaći one koji ometaju faraonov san.” Drevni mit o prokletstvu onih koji uznemiravaju mrtve dobio je svoju potvrdu!
Pedeset godina kasnije, kad se u Poljskoj po otvaranju grobnice kralja Kazimira IV počelo dešavati isto, za mnoge nije bilo dileme o čemu je reč. Naime, četiri od 12 arheologa angažovanih na radovima – izenada se razbolelo i umrlo! Mediji su događaje uporedili sa smrtima istraživača u Egiptu, a javnost se zapitala jesu li ovog puta zaista u pravu. Je li „prokletstvo mrtvih“ samo mit, ili se iza svega toga krije nešto više?
Presudna podrška
Grobnica kralja Kazimira IV Jageolonaca, poznatog i kao Kazimir Jageolović, otvorena je po nalogu poljskih zvaničnih institucija 1973. Treba imati na umu da je Poljska tih godina bila socijalistička zemlja strogog državnog uređenja, zbog čega mnoge vrste istraživanja nisu bile dopuštene.
Jedan od onih koji su javno apelovali na vlasti da omogućwe istraživanja od nacionalnog značaja bio je tadašnji nadbiskup Krakova – Karol Vojtila (koji će nekoliko godina kasnije postati Papa Jovan Pavle II). Vojtila je bio glavna podrška istraživačima koji su proučavali život kralja Kazimira Jageolonovića, izuzetno važne ličnosti u nacionalnoj istoriji Poljske. Upornost kardinala Vojtile, koji je bio nezaustavljiv, bila je presudna da se konačno odobri otvaranje grobnice Kazimira IV.
Kraljevska prestonica
Ovo arheološko istraživanje podstaknuto je interesovanjem samih Poljaka, koji su 500 godina od smrti kralja Kazimira IV želeli da saznaju tajne o njegovom životu. Pa i one koje su ostale u njegovom grobu. Istovremeno, i u javnosti i u naučnim krugovima Poljske postojalo je uverenje da je grobnica opljačkana u Drugom svetskom rata, budući da je tako bilo i s mnogim drugim kraljevskim grobnicama u Poljskoj. Ovu i sve ostale dileme u vezi sa smrću kralja Kazimira IV moglo je otkloniti samo otvaranje grobnice.
Kao i mnogi njegovi prethodnici, kralj Kazimir IV sahranjen je u kapeli dvorca Vavel u Krakovu, tradicionalnoj kraljevskoj prestonici. Činjenica što su se radovi i istraživanja odvijali u crkvi u kojoj je sahranjeno najviše pripadnika kraljevske loze – bila je dovoljna da zaintrigira celu naciju. To je bila tema broj jedan u svim poljskim medijima, a narod je postao opsednut srednjovekovnim kraljem, kao i u slučaju Tutankamona, nekoliko decenija ranije.
Istovremeno, svi istraživači počeli su se šaliti pričajući o prokletstvu koje bi moglo odneti mnoge od njihovih života. Nažalost, anegdote i šale pretočile su se u proročanstvo…
OSTATAK TEKSTA MOŽETE DA PROČITATE U NOVOM BROJU MAGIČNE ZONI KOJI JE NA KIOSCIMA OD 10. 06 – 9. 07. 2106.
