Bauk zvani AIDS decenijama drži u strahu celo čovečanstvo, a zdušno mu pomažu lekari i naučnici. Međutim, iako svi tvrde da postoji, nema zvanične potvrde da virus koji ga uzrokuje zaista postoji!
HIV je skraćeni naziv za virus koji izaziva pad imuniteta kod ljudi (Human Immunodeficiency Virus), a bolest koja se u kontaktu sa njim razvija nazvana je AIDS (Acquired Immunodeficiency Syndrome) ili u prevodu ”sindrom stečenog nedostatka imuniteta” (SIDA).
Mediji nas svakodnevno bombarduju informacijama koliko je ova bolest opasna, odnosno fatalna, te da su najčešće žrtve homoseksualci i narkomani, pri čemu SAD i Afrika prednjače po broju obolelih. Navodno, svakodnevno se na hiljade ljudi zarazi HIV virusom, ali celoj ovoj priči postoji jedan mali problem – još niko nije uspeo da ga izoluje i snimi pomoću mikroskopa. Međutim, to ne sprečava lekare i naučnike da i dalje tvrde da je on krivac za smrtonosni AIDS.
Misteriozni virus
Šta preživljavaju osobe kojima su lekari saopštili da su HIV pozitivne, samo one znaju. Međutim, u celoj ovoj priči postoji još jedan problem – ovaj virus niko do sada nije izolovao po proceduri koja je još 1973. godine definisana u Pasterovom institutu u Parizu i niko ga nije fotografisao pomoću mikroskopa.
Zvuči neverovtano, ali je istinito. Međutim, nedostatk ključnih dokaza uopšte ne smeta Svetskoj zdravstvenoj organizaciji i celoj armiji naučnika, lekara i biohemičara koji i dalje uporno tvrde da on postoji. Na sreću, ima i onih koji se ne povode slepo za autoritetima, već žele konkretne dokaze.
Jedan od njih je i Xdr Keri Mjulis, dobitnik Nobelove nagrade za hemiju 1993, koji je izjavio: ”Ukoliko postoji dokaz da HIV uzrokuje AIDS, trebalo bi da postoje naučni dokumenti koji pojedinačno ili zajedno objašnjavaju tu činjenicu, u najgorem slučaju sa visokom verovatnoćom. Takav dokument ne postoji”.
Sa njim se slaže i Xdr Hajnc Ludvig Senger, penzionisani profesor molekularne biologije i virusologije na institutu Maks Plank u Minhenu, koji kaže: ”Sve do danas zapravo ne postoji nijedan naučno ubedljiv dokaz o postojanje HIV-a. Takav retrovirus nikada nije izolovan i prečišćen metodama klasične virusologije”.
Lažna epidemija
Zvuči neverovatno da se ljudi masovno proglašavaju obolelima od AIDS-a na osnovu postojanja virusa čije postojanje nikada nije dokumentovano i naučno dokazano. S druge strane, AIDS je samo termin za ogroman broj potencijalnih bolesti, a da li će nekom zaista biti dijagnostikovano ovo oboljenje varira od države do džave ili od jedne zdravstvene ustanove do druge.
Jednostavno, ne postoji usaglašen stav o tome šta je zapravo AIDS. Mit da HIV uzrokuje AIDS zasniva se na uverenju da taj virus uništava CD4+ T ćelije direktno ili indirektno nakon duge inkubacije (oko deset godina) što uzrokuje ozbiljnu imunodeficijenciju. Ljudi koji imaju znatno oslabljen imunitet često pate od virusnih oboljenja, bakterijskih i gljivičnih upala i određenih oblika karcinoma kao što su to Kapošijev sarkom i limfom. Pritom, u mnogim slučajevima uopšte nije obavljeno nikakvo testiranje na HIV, već su ih lekari jednostavno etiketirali kao obolele od AIDS-a. Inače, svrstavanje sve više bolesti u AIDS kategoriju doprinosi mitu o epidemiji.
Skupi i bezvredni testovi
Kada je otkrivena SIDA naučnici su osmislili specifične testove na HIV koji mere koliko ima antitela u krvi. Podsećamo, ova antitela, odnosno imunoglobulini, formiraju se u krvi u manjoj ili većoj meri upravo zato da bi se izborila sa proteinskim tvorevinama koje se u njoj nađu. Po prirodi stvari, ne bi trebalo da budu tu jer ugrožavaju crvena krvna zrnca, nastojeći da iz njih uzmu određene hranljive sastojke. Dakle, ona su deo imunološkog odgovora na prisustvo nekog antigena i njihovo pojavljivanje nije znak bolesti, već zdrava reakcija odbrambenog sistema.
Pošto su u zdravom organizmu uvek prisutni, neki naučnici tvrde da, ukoliko ih ima mnogo više nego što je uobičajeno, to proglase za HIV pozitivno stanje. Međutim, ogroman broj antitela koji se može otkriti u krvi upravo je rezultat mnogih stanja u organizmu nakon primene nekih vakcina, zaloupotrebe određenih lekova ili droge, posle preležane malarije, u slučaju upale jetre i u svakoj trudnoći. Praktično, svaka trudnica je na ovom testu HIV pozitivna. No, lekari i dalje koriste ove bezvredne, ali skupe testove iako se mnogi naučnici slažu da nijedan od HIV testova na antitela Elisa ili Western Blot nikada nije bio potvrđen kao zaista merodavan.
Homoseksualci – nepravedno etiketirani
Istraživanja sprovedena u SAD i Evropi pokazala su da je većina slučajeva AIDS-a otkrivena među homoseksualcima i narkomanima. Redovno konzumiranje alkohola, heroina, kokaina, amfetamina i alkilnih nitrita uzrokuju hronične zdravstvene probleme nervnog, disajnog, kardiovaskularnog i urinarnog sistema. Drastično slabljenje imunološkog sistema uzrokuju ove toksične supstance, a ne HIV.
Takođe, dokazano je da homoseksulci nisu prenosili HIV i AIDS seksom, to je jednostavno mit. Zapravo, ekstremno je retka pojava da se neko zarazi bilo kakvim oblikom virusa povezanim s HIV-om. Većina homoseksualaca za koje se govorilo da imaju AIDS bili su teški zavisnici o drogama, naročito o alik-nitritu, pronađenom u popularnom proizvodu ”Poppers”, koji se prodaje u klubovima. Ova supstanca je direktan uzročnik ekstremnih disajnih tegoba što se smatra jednim od simptoma AIDS-a.
Strah – najbolje oružje
Ko god da je smislio ovu prevaru, uradio je to maestralno i igrao je na sigurnu i najmoćniju kartu zvanu ”strah”. Naime, zbog lažne propagande da HIV izaziva SIDU, najveći broj pacijenata počinje emocionalno i mentalno da umiru kada im kažu da su ”pozitivni”. Jednostavno, usađeno nam je pogrešno verovanje da, ako je neko HIV pozitivan, ne može da se spase od prerane smrti. Naravno, u tom slučaju strah od prerane smrti navodi pacijente da bez pogovora prihvate sve tretmane koje im lekari preporučuju, bez obzira na to što su ti lekovi uglavnom kontaproduktivni i izazivaju više štete nego koristi. Da ne pominjemo društvenu izolaciju obolelih zbog sveopšte panike i nedovoljne informisanosti. Jednostavno rečeno, SIDA je raspad imunološkog sistema do kojeg može doći iz mnogih razloga, a nijedan od njih nije HIV ili seks.
Činjenica je da farmaceutska industrija ili mafija u stvari vlada svetom, ali u celoj ovoj priči izgleda da profit nije jedini cilj. Kako tvrde dobro obavešteni teoretičari zavere, već decenijama se sprovodi najveći genocid ikada viđen na planeti. Plan je da se prepolovi broj stanovnika na Zemlji, a svi sumnjivi virusi upravo se i pojavljuju tamo gde je populacija siromašnih najveća, kao što je to slučaj sa Afrikom, koja predstavlja najveću eksperimentalnu laboratoriju na svetu.
”Spasonosni” lek
Da zlo bude veće, izgleda da pacijenti pre umiru od lekova koji su izuzetno toksični a prepisuju se protiv ”opasnog virusa”. Jedan od tih medikamenata jeste azidothymidine (AZT) koji je kreiran 1964. da bi se koristio u hemoterapiji malignih oboljenja. Bez obzira na to što se smatra jednim od najotrovnijih lekova ikad stavljenih u upotrebu (tokom laboratorijskog testiranja mnoge životinje su uginule), on se i dalje primenjuje. AZT zaustavlja DNK sintezu u ćeliji, a za razliku od njegove primene u lečenju kancera, kada se koristi samo nekoliko nedelja i nikad više, u terapiji AIDS-a uzima se doživotno. Zvuči zaista neverovatno – smrtnosan lek mora se uzimati doživotno.
Na listi kontraefekata koje izaziva jesu razaranje koštane srži, anemija, dalji pad imunloškog sistema do njegovog potpunog sloma, kao i poremećaj rada creva i smanjenje apsorpcije hranljivih materija, usled čega dolazi do drastičnog gubitka telesne težine. Tu su i bolovi u stomaku i grudima, otok usana, groznica, simptomi prehlade, krvarenje desni, dijareja, otkazivanje jetre, depresija, konfuzija i još mnogo toga. Dakle, AZT ne da ubija samo kancerozne, već i potpuno zdrave ćelije, uništava imunološki sistem i, prema tome, ne leči već izaziva AIDS.
