Ruski geofizičar Vsevolod Mihajlovič Zaporožec uspeo je da dokaže da duša ostaje očuvana nakon napuštanja tela, te da se samo seli u drugu dimenziju
Pitanje šta se dešava sa dušom čoveka kada napusti ovaj svet odvajkada je zanimalo ljude, prevashodno filozofe i teologe. Poslednjih godina svedoci smo činjenice da eminentni naučnici i lekari sve otvorenije tvrde da smrt u smislu opštepoznate predstave o umiranju kao konačnom ishodu ne postoji, međutim, prvi koji se usudio da matematički obrazloži i dokaže postojanje zagrobnog života bio je ruski geofizičar Vsevolod Mihajlovič Zaporožec (1908–2007), poznatiji kao profesor Vemz, doktor tehničkih nauka i profesor Instituta za geološka istraživanja nafte i gasa, ugledni intelektualac i istraživač.
Iako je tvrdio da je pristalica naučnog materijalizma i ubeđeni ateista, fenomeni ”onostranog” zanimali su ga celog života, a sistematskom proučavanju te oblasti potpuno se posvetio krajem sedamdesetih godina prošlog veka, po odlasku u penziju, tačnije nakon smrti supruge Valentine Lopuhine, balerine Boljšoj teatra. Odlazak voljene žene veoma je pogodio naučnika koji je poželeo da stupi u kontakt sa njom, i tada je započeo opsežan rad na dokazivanju postojanja života posle smrti. Rezultate svog skoro tri decenije dugog istraživanja izložio je u monografiji ”Konture univerzuma”.
Komunikacija sa onostranim
Vsevolod Mihajlovič najpre je pročitao svu raspoloživu literaturu, preko 1.500 publikacija o zagrobnom životu i spiritizmu. Ubeđen u činjenicu da svest preminulih ostaje očuvana i posle smrti, odnosno da se život na određeni način nastavlja, odlučio je da započne istraživanja koja će to uverenje potkrepiti naučnim dokazima zasnovanim na rezultatima spiritističkih eksperimenata dobijenih uz pomoć medijuma, ljudi obdarenih sposobnošću komunikacije sa preminulima.
U ispitivanjima koje je redovno sprovodio učestvovalo je više od 50 medijuma, međutim, tokom tih seansi često su se javljala dva problema. Naime, po uspostavljanju kontakta, komunikacija se odvijala sa takozvanom udruženom svešću medijuma i preminulog čoveka, pa je bilo neophodno razgraničiti ih prilikom dobijanja odgovora. Pored toga, u zagrobnom svetu, kako se pokazalo, ima mnoštvo ”šaljivdžija”, uvek spremnih da komuniciraju i pri tome neretko daju lažne informacije. Stoga je profesor razvio poseban sistem test-pitanja s ciljem da se spreči bilo kakav nesporazum, i uvideo potrebu za utvrđivanjem i razradom metodologije koja će olakšati uspostavljanje veze s dušama preminulih…
OSTATAK TEKSTA MOŽETE DA PROČITATE U NOVOM BROJU…
